Кад бих знао да бих се поносно држао
На робијама и пред судовима
Жарио бих, палио, и све издржао
И свему се одупро голим удовима!
Кад бих знао да бих сто испод стопала
Сам ћушнуо и сам омчу измакао:
Вечности би се моја душа докопала
И мој џелат би за мном заплакао!
Ал' бојим се да бих почео да молим
Да плачем, клечим и све да издајем,
Да бих сачувао само живот голи,
На све да пљунем, на све да пристајем!
Нема коментара:
Постави коментар